Divina Commedia

05 Sep, 2015

Trzaj

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 21:08

 


 

Život je jedan trzaj između namere i očajanja, između savesti i beskrupuloznosti, između sile i nemoći; jedna čudna, silna i bolna pojava; nedokučiva do srži; neuhvatljiva do kraja ...

*

I ne mogu a da se sve više i više ne (za)pitam, da li je postojalo kakve životne radosti u mom rodnom, odveć tužnom gradu ili u ovom, isto toliko mom, belom, odveć lepom gradu i ovim ljudima što u njemu žive – ovom mestu gde i oduševljenja postaju sve više formalna, utvrđena i kruta ...?

*

Možda mi sećanja suviše brzo blede.

A možda stvarnost neumitno i neumoljivo iščezava odnoseći tlo pod nogama.

?

 


Komentari

  1. Да би до радости дошло ОД човека, она најпре мора поћи ИЗ човека.
    Је ли такоц? :)

    Autor pricalica — 05 Sep 2015, 22:44

  2. @pricalica
    Тако је!
    И још, мора да постоји - Човек. ;)
    A postoji! :P

    Autor Divina Commedia — 05 Sep 2015, 23:30

  3. Густо се сеје, ретко ниче. Али ниче. :)

    Autor pricalica — 05 Sep 2015, 23:53

  4. @pricalica
    ...ретко ниче и у кушњи се љуља више него трска на ветру, па слаба страда, а јака ојача. А "кушње су као огањ у коме слаама изгори а злато се очисти" (да се повежем са твојим постом Владикиним мислима).
    Зато од тога мало што никне, још мање сазри, па то мање од мало злата вреди ... :)
    То је, дакле, велико богатство које ваља брижно чувати.
    Зар не? ;)

    Autor Divina Commedia — 06 Sep 2015, 00:47

  5. А прочитајмо и ово:
    "Видех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика:
    Беше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе.
    А нађе се у њему сиромах човек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сећаше тог сиромаха човека.
    Тада ја рекох: Боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост оног сиромаха и речи се његове не слушаху."
    Из Књиге проповедника

    Ова премудрост светли преда мном кад год се поведе реч о Човеку. Ако се нађе само један Човек, није мало, а са тројицом се већ и цео свет може спасити.
    Сад ти! :)

    Autor pricalica — 06 Sep 2015, 20:45

  6. Divna priča, @pricalice
    Заиста си ме одушевила у потпуности, чак и пријатном духовитошћу ... ;)
    Мудрост је потребна чак и за употребу силе.
    Међутим, сетих се неке изреке, дал` је пословица ... али каже: Ако ниси довољно паметан на почетку, опаметиће те крај!
    Онда, касно. :D
    Ето, надам се да сам спасила лоптицу, да не падне на земљу. :)))
    Ако те држи воља, жеља и инспирација, сада опет можеш ти. ;)
    Хвала ти.

    Autor Divina Commedia — 06 Sep 2015, 22:11

  7. Да, позната ми је изрека, чак бих се усудила рећи да је кинеска мудрост. Мудрости и тако има у сваком народу. И, надовезујући се, прилажем теми следеће:
    "На крају ће све бити добро, ако није добро значи да још увек није крај."
    Играмо даље, а играти се може само ако се има с ким. Поздрав, играчу! :)

    Autor pricalica — 06 Sep 2015, 22:50

  8. @pricalica :P
    Да,да. :)
    На крају увек све буде добро, а како увек може бити боље, то боље и најбоље одлажу крај подижући стандарде и критеријуме ... тако се напредује и постоји само трајање ;)

    Отпоздрављам драга Јелена, овде сам открила тебе мало другачију него што си на свом блогу (као да то ниси ти ;)) и право ми је задовољство играти (се) с тобом.
    Иначе волим да радим оно што волим, што ми је задовољство и тако радим од како знам за себе, па све што радим код мене тако може да траје и у недоглед ...

    Homo Ludens
    Да тај сам тип новијег појма који је добио на значају као такав са књигом Јохана Хуизинга истоименог назива. (нисам је читала)
    Али сматрам и без њега да је игра важна, игра је озбиљна у нашим животима, јер игра је старија од културе и значајна је колико и сам живот. Игра је заправо живот исто онолико колико је и сам живот игра.
    Ако жели бити срећан човек мора задржати бар мало детета у себи; то ће му омогућити осмех на лицу, повремену безбрижност и дечију невиност. Па и наивност, а шта фали томе? Само тако може остати млад, истински се радовати и веселити не жалећи за оним што је прошло нити за оним што није имао и никада неће имати. Само тако може да пева, слика, трчи, планинари .., да се радује и воли. И само тако може себе сачувати у свету пољуљаних вредности, срушених идеала у времену посусталости ... само тако може бити несебичан, пружити руку, спасити живот, дати крв, спасити дрво да се не осуши, или обојити свет пастелним бојама, покренути свет!
    Само тако може остати свој, чист, стамен, усправан, пркосан, непоколебљив, здрав, јак и нормалан!!
    Можда су о томе неки други лепше говорили, а мени се допада како је Крлежа рекао:
    „Дјечја игра је борба против испразности друштвеног живота. (…)
    Све будуће склоности или надарености обично проговарају већ у дјечјим играма.“
    А ако остане дете и ако остане играч у животу, имаће све те надарености увек и стално.

    Autor Divina Commedia — 07 Sep 2015, 10:26


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs