Divina Commedia

Korak do ...

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 01:20


Očaj je mračan, poput neke koščate ruke koja steže vrat, jako, jače, najjače, sve dok se ne počne gubiti vazduh, sve do prestanka disanja.

Ali, opet, da li je u tim trenucima i potrebno disanje?

*

Tokom cele godine radnje u jednoj od najprometnijih ulica se svakodnevno zatvaraju, nestaju. U istoj toj ulici ispred pekara svakoga dana vidim ljude (solidno obučene, nisu prosjaci ni skitnice, obični ljudi) koji ne prose već mole da im se kupi nešto da pojedu. Gladne ljude.

Ulica je puna menjačnica i malih radnji koje vrše otkup zlata. Otkupljuju i srebro ... kaže mi prodavačica da ljudi iznose iz kuće sve što imaju i ne pitaju koliko će dobiti. Očaj.

Državna administracija je započela racionalizaciju.

*

Videćemo na šta će to sve skupa i sve ukupno da liči?

Ima i gorih stvari u životu.


Powered by blog.rs