Divina Commedia

Veze među ljudima

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 19:30


 

Sva njena pojava ličila je na plamen sveće oko koje se skupljaju mušice. Da, bilo je nečega sudbonosnog u njenoj pojavi što je privlačilo ljude, nečeg toplog kao što je plamen te sveće.

 

Prave veze, iskrene, duboke, prijateljske, započinju sasvim spontano, bez napora, zastoja i teku glatko. Nema tu povuci-potegni, pravdanja, objašnjavanja, razjašnjavanja za svaki slučaj, odlaženja, dolaženja,nepotrebnih  uzrujavanja, jurenja, vrebanja, trzanja, nerviranja ...pa opet, pa ponovo i ispočetka ...  Nema tu popravnog ispita, ili ide ili ne.

 

Samo jedan odsjaj očiju koje se sretnu u brzom i kratkom pogledu i sva bude jasno.

 

Veze u kojima  se svaki od njih vrti kao slamka oko sebe, kao mušice zahvaćene ludim vetrom, gde se ne mogu čestito sastaviti dva trenutka, u kojima život počinje da liči na vrtlog negativne energije, u kojima čovek lebdi kao one mušice opijene svetlošću, nisu prave veze. One ljude čine rasejanom, poniznom igračkom svoje obmane. To su odnosi koji svojim slatkim iluzijama mogu čoveka dognati čak do ivice smrti.

 

Šta je to što ljude drži u takvim odnosima strasne zaluđenosti što se ne može pristojno zadovoljiti, a čovekova priroda ostaje stešnjena  kao u suviše malim cipelama – kao noge kineskih žena?

Šta je to bilo?

I zašto?


Powered by blog.rs