Divina Commedia

Titulari uverenja

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 11:37

 Da li nas spaja različitost ili neka božanstvena istost koja je skrivena duboko u nama, koju misao ne može podići na nivo svesti, a koja ipak postoji? 

Misao.

Šta je misao?Odakle naviru ideje?

Misao je najveća tajna univerzuma odakle potiče.Odakle nam saznanje? Da li smo sve što znamo stekli formalnom i neformalnom edukacijom ili neke stvari „jednostavno znamo“?  Postoji nešto što ostane zaglavljeno u podsvesti.

Da.

To je nagon održanja, to je šesto čulo, to je onaj unutrašnji osećaj, onaj „glas“ (božanski) koji nas usmerava, to je naš impuls.Misli takođe postoje  svuda oko nas i imaju obrasce uticaja na sve ostalo u nama. Ali koje misli prihvatamo (usvajamo)?

„Misao vodilja“ poznata fraza. Naše misli su naš vodič u glavi i mi ih kreiramo. Od ponuđenog usvajamo i stvaramo nove ideje po nekom obrascu i sklonostima. Na taj način sebe projektujemo ili menjamo u svetu. 

Mi jesmo ono što mislimo (čega smo svesni).

Bez misli o tome da život može još mnogo toga vrednog da nam pruži mi se ne bismo mogli održati. Otuda najstrastvenije verujemo životu dok nam pruža tajnovita obećanja dugovečnosti sažeta u jednoj reči – nada.

Prirođen nam je „ključ progresa“. Zato se ne zadržavamo ni kod čega što je bezvredno. Privlači nas snaga moći i moć dobrote. Ali ako nema protoka , truli i propada. To nije ni ljubav ni mržnja,to je nagon održanja, ako nije proizvod svesti (razuma).

To je trajanje.

Čvrsto se držim. 


Čarolija trajanja

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 14:52


 

Kako se pale zvezde? Koje note se sviraju u čarobnoj melodiji trajanja? Kakav je ukus (tih) uspomena?


Dobitnik Budućnosti

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 08:57

Budućnost je dar koji nam poklanja prošlost.(Andre Marlo) 

Ništa nije neoprostivo jer u životu ima stvari koje se ne mogu promeniti, pa ih moramo prihvatiti takve kakve su da bi mogli ići dalje.

Dalje.

I možete sebe osuditi na sve patnje ovoga sveta, ali to ništa promeniti neće, a ostaje se zarobljen u prošlosti. 

Međutim, ako se svesno pogaze sopstvene vrednosti i prekorači ta crta koja razdvaja naš svet od sveta koji osuđujemo, ako se pridružimo naličju sopstvene savesti, budućnost je zauvek izgubljena.

 

Sreća

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 15:22

 

„Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem.
Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama.
Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
...
Traži se jedan svet, prekjuče iščezao…
Traži se nada…ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.”
Momo Kapor - Oglas

I tako ceo život prođe u traganju za nečim, što se objasniti ne može, izgovorit, definisati ne zna, jer u pamet nikako da dođe ta reč!

Ta ključna reč.

 


Powered by blog.rs