Divina Commedia

Toliko hvale i želje za iskrenošću a pri prvom suočenju sa istom nastupa teži oblik gušenja i gnušanja. 

*   *   *

Konzumenti moći jednog raspuštenog društva, svesni svojih pozicija proisteklih iz te iste moći, skloni su bahatostima lišenih kajanja, tim pre što istorija takve ljubi i pamti, kao što pamti i velike i tragične ljubavi , teatralne razvode (a ne skladne i uspešne brakove), svakojake raskalašne žene (a ne tamo neke zabrađene, smerne, svetice, poštene majke i domaćice), hrabre osobe i one koje pomeraju granice ... ali pamti (činjenica je) pre  muškarce „sa rogovima“ tzv. rogonje  nego tamo neke časne, poštene, muževe, očeve i domaćine ili  muškarce pokajnike, takoreći slabiće ....Istina istorija pamti i gubitnike, ali tek ako su bili pogolemi luzeri. 

*   *   *

Reći nekome iskreno nešto, samo je puko i nepotrebno utvrđivanje činjenica, te je stoga istina vrlina samo za onoga ko posegne za njom... 

Istorija je najneiskrenija pojava u životu jednog društva, jer je prateći tragove uspeha, slave i moći sve mane i anomalije jednog vremena pretvorila u cenjene vrline o kojima se tek kasnije, iz nekog drugog vremena govorilo i govori. Činjenica je da bi svako bio zabeležen  u toj istoj istoriji kao luzer, kao veliki luzer ako ne bi iskoristio sve pozicije koje mu pruža ili dopušta ta ista moć. :)

Spoznajom pozicije sopstvene moći i neograničenih mogućnosti samovolje proisteklih iz nje u javnom priznanju, baš u trenutku te moći, liči na bahatu iskrenost, ali ipak iskrenost vrednu svakog poštovanja pa i divljenja, jer moć nema potrebu da se pravda niti da bude iskrena....

Ipak neke druge stvari i druge i drugačije iskrenosti o njima vredne su i naše ljubavi. ;)

Sklonost nemirnog duha često zna da zavede pri analiziranju stanja društva na području izopačenosti svojstvene onim diplomatama koji smatraju da uspeh opravdava sva sredstva, ma kako da su sramna.Jedna od nesreća kojima podležu velike inteligencije jeste i to što one neizostavno razumeju sve stvari, poroke isto koliko i vrline.(odlomak, OB) 

***      ***     *** 

Zato mi se sve više dopadaju ti zapisi ispisani neobičnim, zagonetnim, znacima, šifrovani onim kodovima koje samo život može dešifrovati, tim pre što vođeni razumom inteligenciju usmeravaju ka razumevanju vrlina, a ton poroka stišavaju .... jer nema kreativnosti bez slobode, takva je umetnost. 

Govori samo on. On je glava porodice i njegova odgovornost je ogromna. Svi će poslušati ono što vođa kaže, ali samo ako su njegove odluke pravične i dobronamerne. Ukoliko to nije slučaj dolazi do raskola u porodici ... 

*     *     * 

 (Dalje)

Ne volim kada sanjam, jer sve se nekako posle  i dogodi.

Sanjam kako živim u lepoj zgradi sa samo tri stana. Jedan komšija  je visok, zgodan, nabildovan i mnogo nervozan čovek, kratkih živaca i arsanela dugih cevi. Drugi je sušta suprotnost, mali, mršav i feminiziran sa ciničnom facom i kučetom koje sve to nije.

I ja.

Alergična sam na sve i svašta pa svakodnevno čistim i perem sve po stanu a i celo stubište. Onaj visoki me gotivi, a feminizirani ne podnosi, kao ni jednu drugu ženu ... i kuče je muško, a on ga dovede da se svako jutro pokaki ispred mojih vrata. Ja bih onda besomučno to sklanjala, prala i čistila...

***

Tih dana me boleo zub, pa nisam izlazila. Ono kuče se drugog juta pokakilo ispred vrata Visokog, jer su moja već bila zauzeta. Kad je Visoki to video, odmah se iznervirao, uhvatio kuče i zavrnuo mu šiju ko pevcu u jednom brzom potezu jakim šakama. Feminizirani je skočio da ga brani, a Visoki onda izvuče dugu devetku i bam ..

***

Skočim ja tu i probudim se sva u goloj vodi.

Domalo priđe mi Visoki i sa osmehom iskrivljenih usta reče – Ne brini, sad ćemo biti mirni i niko nam više neće srati pred vratima ... Još je dodao da ga je i on sanjao te noći kako uskopišćen šeta po njegovoj terasi ko` pravi kralj .... pa ga je onaj pucanj probudio ....

Koji pucanj? Koji kralj?

Nisam čula da li je rakao Aleksandar ... ili već koji ....a nije ni bitno koji je da je isto mu se piše .... u pogrešnom genetskom kodu života ....

U civilizovanim zemljama ljudi koji vole držati pse u kući, kad ih šetaju parkom nose plastične vrećice i skupljaju izmet svojih ljubimaca, te ga odlažu na za to propisana mesta.

APELUJEM NA SVE KUČKARE DA POČISTE ZAOSTALI IZMET SVOJIH PASA, JER AKO GA JA BUDEM MORALA ČISTITI NEĆE VAM SE PISATI DOBRO. OVO JE SAMO ZA NJIH KOJI SU TU, A ZNAJU ONI DOBRO KOJI SU!!

Toga jutra Gospodar Orlova se probudio sa suncem u očima. Skočio je da vidi koliko je sati i da stavi vodu za kafu. Desetak velikih ptica se u oštrom letu vinulo duž klisura ka vrhovima planina, a nekoliko malih crnih je stajalo ispred njegovog praga. Oseti kako ga probada neka slutnja, obuzima strah i polako uvlači u kosti a lice koči.

Ptice zloslutnice.

Koliko god je želeo nije se mogao otrgnuti toj slutnji.

***

Sunce je već skretalo ka zapadu,a  crne ptice su i dalje stajale ispred njegovih vrata; on je sve više bio u grču. Osmotri da su velike ptice visoko i da planine izmiču u daljine. Sada je već mogao videti i kolone patuljaka kako ga napuštaju. Neki od njih mu dobaci, cereći se – Zbogom!

***

Eto to su te crne ptice zloslutnice. One nikome nisu donele dobro, pa neće ni njemu. Sada je već mogao biti siguran da će ga doći glave.

Eto,

sada kada smo prošli lekciju o neprijateljima, mogli bi malo stati na loptu? :))

"Glava je sprava za mišljenje.

Ona nam služi za govor.

Tu se reči pretvaraju u rečenice"

To je pitanje koje se namece ne samo pocetnicima, vec cesto i iskusnim blogerima.

Najbolje je pisati o valjanju po carsafima, jer to nam za sada najbolje ide ...;)

Život nas je gurnuo u ovo grubo i neumoljivo okruženje, a mi, ukorenjeni u njemu, trpimo poput krhke i nezaštićene životinje.