Divina Commedia

06 Jun, 2015

Snovi i genetski kod kraljeva

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 07:22


 

Ne volim kada sanjam, jer sve se nekako posle  i dogodi.

Sanjam kako živim u lepoj zgradi sa samo tri stana. Jedan komšija  je visok, zgodan, nabildovan i mnogo nervozan čovek, kratkih živaca i arsanela dugih cevi. Drugi je sušta suprotnost, mali, mršav i feminiziran sa ciničnom facom i kučetom koje sve to nije.

I ja.

Alergična sam na sve i svašta pa svakodnevno čistim i perem sve po stanu a i celo stubište. Onaj visoki me gotivi, a feminizirani ne podnosi, kao ni jednu drugu ženu ... i kuče je muško, a on ga dovede da se svako jutro pokaki ispred mojih vrata. Ja bih onda besomučno to sklanjala, prala i čistila...

 

***

Tih dana me boleo zub, pa nisam izlazila. Ono kuče se drugog juta pokakilo ispred vrata Visokog, jer su moja već bila zauzeta. Kad je Visoki to video, odmah se iznervirao, uhvatio kuče i zavrnuo mu šiju ko pevcu u jednom brzom potezu jakim šakama. Feminizirani je skočio da ga brani, a Visoki onda izvuče dugu devetku i bam ..

***

Skočim ja tu i probudim se sva u goloj vodi.

Domalo priđe mi Visoki i sa osmehom iskrivljenih usta reče – Ne brini, sad ćemo biti mirni i niko nam više neće srati pred vratima ... Još je dodao da ga je i on sanjao te noći kako uskopišćen šeta po njegovoj terasi ko` pravi kralj .... pa ga je onaj pucanj probudio ....

Koji pucanj? Koji kralj?

Nisam čula da li je rakao Aleksandar ... ili već koji ....a nije ni bitno koji je da je isto mu se piše .... u pogrešnom genetskom kodu života ....

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs