Divina Commedia

Iskreno o iskrenosti

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 14:49

Toliko hvale i želje za iskrenošću a pri prvom suočenju sa istom nastupa teži oblik gušenja i gnušanja. 

*   *   *

Konzumenti moći jednog raspuštenog društva, svesni svojih pozicija proisteklih iz te iste moći, skloni su bahatostima lišenih kajanja, tim pre što istorija takve ljubi i pamti, kao što pamti i velike i tragične ljubavi , teatralne razvode (a ne skladne i uspešne brakove), svakojake raskalašne žene (a ne tamo neke zabrađene, smerne, svetice, poštene majke i domaćice), hrabre osobe i one koje pomeraju granice ... ali pamti (činjenica je) pre  muškarce „sa rogovima“ tzv. rogonje  nego tamo neke časne, poštene, muževe, očeve i domaćine ili  muškarce pokajnike, takoreći slabiće ....Istina istorija pamti i gubitnike, ali tek ako su bili pogolemi luzeri. 

*   *   *

Reći nekome iskreno nešto, samo je puko i nepotrebno utvrđivanje činjenica, te je stoga istina vrlina samo za onoga ko posegne za njom... 

Istorija je najneiskrenija pojava u životu jednog društva, jer je prateći tragove uspeha, slave i moći sve mane i anomalije jednog vremena pretvorila u cenjene vrline o kojima se tek kasnije, iz nekog drugog vremena govorilo i govori. Činjenica je da bi svako bio zabeležen  u toj istoj istoriji kao luzer, kao veliki luzer ako ne bi iskoristio sve pozicije koje mu pruža ili dopušta ta ista moć. :)

Spoznajom pozicije sopstvene moći i neograničenih mogućnosti samovolje proisteklih iz nje u javnom priznanju, baš u trenutku te moći, liči na bahatu iskrenost, ali ipak iskrenost vrednu svakog poštovanja pa i divljenja, jer moć nema potrebu da se pravda niti da bude iskrena....

Ipak neke druge stvari i druge i drugačije iskrenosti o njima vredne su i naše ljubavi. ;)

 


Powered by blog.rs