Razroga sreća
Prihvatanjem života onakvim kakav jeste neki ljudi poput dece zanemele u kakvom šoku od nemilog događaja bivaju povučeni i ostavljaju utisak da se gube u nekoj sanjivosti koja ih udaljava od stvarnosti.
Drugi, pak, imaju sasvim drugačiji doživljaj svog, moguće i dosadnijeg života, pridajući značaj odlasku u bioskop ili na večeru u neki običan restoran kao da idu na dodelu Oskara.
Moguće da iluzije utiču na onaj preko potrebni nivo endorfina u organizmu, jer u protivnom sve postane obično, bezznačajno, neinteresantno, pa i dosadno, kad smo ravnodušni, bez tih malih uzbuđenja, kad praznina iznutra zjapi veća nego ona spolja i kad stvarnost pritiska teže i jače od mastodonta.
Zato i ne čudi što neki ljudi neguju svoje iluzije, brižljivo i znalački, jer kad ne bi bilo nade, ne bi bilo ni života.