Divina Commedia

Dobitnik Budućnosti

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 08:57

Budućnost je dar koji nam poklanja prošlost.(Andre Marlo) 

Ništa nije neoprostivo jer u životu ima stvari koje se ne mogu promeniti, pa ih moramo prihvatiti takve kakve su da bi mogli ići dalje.

Dalje.

I možete sebe osuditi na sve patnje ovoga sveta, ali to ništa promeniti neće, a ostaje se zarobljen u prošlosti. 

Međutim, ako se svesno pogaze sopstvene vrednosti i prekorači ta crta koja razdvaja naš svet od sveta koji osuđujemo, ako se pridružimo naličju sopstvene savesti, budućnost je zauvek izgubljena.

 

Sreća

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 15:22

 

„Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem.
Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama.
Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
...
Traži se jedan svet, prekjuče iščezao…
Traži se nada…ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.”
Momo Kapor - Oglas

I tako ceo život prođe u traganju za nečim, što se objasniti ne može, izgovorit, definisati ne zna, jer u pamet nikako da dođe ta reč!

Ta ključna reč.

 


Iskreno o iskrenosti

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 14:49

Toliko hvale i želje za iskrenošću a pri prvom suočenju sa istom nastupa teži oblik gušenja i gnušanja. 

*   *   *

Konzumenti moći jednog raspuštenog društva, svesni svojih pozicija proisteklih iz te iste moći, skloni su bahatostima lišenih kajanja, tim pre što istorija takve ljubi i pamti, kao što pamti i velike i tragične ljubavi , teatralne razvode (a ne skladne i uspešne brakove), svakojake raskalašne žene (a ne tamo neke zabrađene, smerne, svetice, poštene majke i domaćice), hrabre osobe i one koje pomeraju granice ... ali pamti (činjenica je) pre  muškarce „sa rogovima“ tzv. rogonje  nego tamo neke časne, poštene, muževe, očeve i domaćine ili  muškarce pokajnike, takoreći slabiće ....Istina istorija pamti i gubitnike, ali tek ako su bili pogolemi luzeri. 

*   *   *

Reći nekome iskreno nešto, samo je puko i nepotrebno utvrđivanje činjenica, te je stoga istina vrlina samo za onoga ko posegne za njom... 

Istorija je najneiskrenija pojava u životu jednog društva, jer je prateći tragove uspeha, slave i moći sve mane i anomalije jednog vremena pretvorila u cenjene vrline o kojima se tek kasnije, iz nekog drugog vremena govorilo i govori. Činjenica je da bi svako bio zabeležen  u toj istoj istoriji kao luzer, kao veliki luzer ako ne bi iskoristio sve pozicije koje mu pruža ili dopušta ta ista moć. :)

Spoznajom pozicije sopstvene moći i neograničenih mogućnosti samovolje proisteklih iz nje u javnom priznanju, baš u trenutku te moći, liči na bahatu iskrenost, ali ipak iskrenost vrednu svakog poštovanja pa i divljenja, jer moć nema potrebu da se pravda niti da bude iskrena....

Ipak neke druge stvari i druge i drugačije iskrenosti o njima vredne su i naše ljubavi. ;)

 


Sloboda je imperativ kreativnosti

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 08:45

Sklonost nemirnog duha često zna da zavede pri analiziranju stanja društva na području izopačenosti svojstvene onim diplomatama koji smatraju da uspeh opravdava sva sredstva, ma kako da su sramna.Jedna od nesreća kojima podležu velike inteligencije jeste i to što one neizostavno razumeju sve stvari, poroke isto koliko i vrline.(odlomak, OB) 

***      ***     *** 

Zato mi se sve više dopadaju ti zapisi ispisani neobičnim, zagonetnim, znacima, šifrovani onim kodovima koje samo život može dešifrovati, tim pre što vođeni razumom inteligenciju usmeravaju ka razumevanju vrlina, a ton poroka stišavaju .... jer nema kreativnosti bez slobode, takva je umetnost. 


Crno – beli svet

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 09:27

Govori samo on. On je glava porodice i njegova odgovornost je ogromna. Svi će poslušati ono što vođa kaže, ali samo ako su njegove odluke pravične i dobronamerne. Ukoliko to nije slučaj dolazi do raskola u porodici ... 

*     *     * 

 (Dalje)

Snovi i genetski kod kraljeva

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 07:22


 

Ne volim kada sanjam, jer sve se nekako posle  i dogodi.

Sanjam kako živim u lepoj zgradi sa samo tri stana. Jedan komšija  je visok, zgodan, nabildovan i mnogo nervozan čovek, kratkih živaca i arsanela dugih cevi. Drugi je sušta suprotnost, mali, mršav i feminiziran sa ciničnom facom i kučetom koje sve to nije.

I ja.

Alergična sam na sve i svašta pa svakodnevno čistim i perem sve po stanu a i celo stubište. Onaj visoki me gotivi, a feminizirani ne podnosi, kao ni jednu drugu ženu ... i kuče je muško, a on ga dovede da se svako jutro pokaki ispred mojih vrata. Ja bih onda besomučno to sklanjala, prala i čistila...

 

***

Tih dana me boleo zub, pa nisam izlazila. Ono kuče se drugog juta pokakilo ispred vrata Visokog, jer su moja već bila zauzeta. Kad je Visoki to video, odmah se iznervirao, uhvatio kuče i zavrnuo mu šiju ko pevcu u jednom brzom potezu jakim šakama. Feminizirani je skočio da ga brani, a Visoki onda izvuče dugu devetku i bam ..

***

Skočim ja tu i probudim se sva u goloj vodi.

Domalo priđe mi Visoki i sa osmehom iskrivljenih usta reče – Ne brini, sad ćemo biti mirni i niko nam više neće srati pred vratima ... Još je dodao da ga je i on sanjao te noći kako uskopišćen šeta po njegovoj terasi ko` pravi kralj .... pa ga je onaj pucanj probudio ....

Koji pucanj? Koji kralj?

Nisam čula da li je rakao Aleksandar ... ili već koji ....a nije ni bitno koji je da je isto mu se piše .... u pogrešnom genetskom kodu života ....

 


Posmrtni ostaci ludorije!

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 00:00

 

U civilizovanim zemljama ljudi koji vole držati pse u kući, kad ih šetaju parkom nose plastične vrećice i skupljaju izmet svojih ljubimaca, te ga odlažu na za to propisana mesta.

APELUJEM NA SVE KUČKARE DA POČISTE ZAOSTALI IZMET SVOJIH PASA, JER AKO GA JA BUDEM MORALA ČISTITI NEĆE VAM SE PISATI DOBRO. OVO JE SAMO ZA NJIH KOJI SU TU, A ZNAJU ONI DOBRO KOJI SU!!


Ptica Zloslutnica

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 22:42


 

Toga jutra Gospodar Orlova se probudio sa suncem u očima. Skočio je da vidi koliko je sati i da stavi vodu za kafu. Desetak velikih ptica se u oštrom letu vinulo duž klisura ka vrhovima planina, a nekoliko malih crnih je stajalo ispred njegovog praga. Oseti kako ga probada neka slutnja, obuzima strah i polako uvlači u kosti a lice koči.

Ptice zloslutnice.

Koliko god je želeo nije se mogao otrgnuti toj slutnji.

 

***

Sunce je već skretalo ka zapadu,a  crne ptice su i dalje stajale ispred njegovih vrata; on je sve više bio u grču. Osmotri da su velike ptice visoko i da planine izmiču u daljine. Sada je već mogao videti i kolone patuljaka kako ga napuštaju. Neki od njih mu dobaci, cereći se – Zbogom!

 

***

Eto to su te crne ptice zloslutnice. One nikome nisu donele dobro, pa neće ni njemu. Sada je već mogao biti siguran da će ga doći glave.

 


Lekcija savladana

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 14:28

Eto,

sada kada smo prošli lekciju o neprijateljima, mogli bi malo stati na loptu? :))


Kultura govora

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 12:21

"Glava je sprava za mišljenje.

Ona nam služi za govor.

Tu se reči pretvaraju u rečenice"

Gore navedeni tekst najčešće eksploatišu psiholozi. U njemu se ne navodi da se prethodno misli pretvaraju u reči?

Reč, njeno veličanstvo, može biti spasiteljica a može i ubica.

Govor bi trebalo da bude rezultat mišljenja, razmišljanja i promišljanja. Misli su brže od fizičkih mogućnosti artikulacije govora i to verovatno nije slučajno priroda udesila tako.Ispeci pa reci – kaže stara narodna poslovica.Ipak se dogodi da su „brži konji od samara“ .

Zašto se često govori a da se ne misli i zašto se još češće govori ono što se ne misli?Otkuda uopšte ta izvitoperena potreba ljudskoga roda za neusklađenost datoga nam dara artikulacije misli rečima? Kultura govora se bazira na ukroćenim rečima, onima koje će slediti misli koje takođe treba prethodno ukrotiti a ne raspustiti jezičinu da mlatara okolo, što bi rekli „ko jarac na lupatku“.

Za dobro promišljanje je potrebna odmorna i hladna glava i zato kažemo da je san ceo jedan život u životu procesa mišljenja ....

 

O cemu pisati ...

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 17:34

To je pitanje koje se namece ne samo pocetnicima, vec cesto i iskusnim blogerima.

Najbolje je pisati o valjanju po carsafima, jer to nam za sada najbolje ide ...;)


Život

Razmišljanja — Autor cistanebesa @ 14:35

Život nas je gurnuo u ovo grubo i neumoljivo okruženje, a mi, ukorenjeni u njemu, trpimo poput krhke i nezaštićene životinje.


«Prethodni   1 2

Powered by blog.rs